Šefkija i Safija Šehović imaju tri sina koja su teško oboljela.
Dijabetes, multipla skleroza, i niz drugih bolesti učinili su da ni jedan od tri sina nije sposobno za rad. Šefkija i Safija iako su stari brinu u o njima, ali je pitanje koliko će dugo moći izdržati tako.
Cijeli život se bore da im djeca budu zdrava, a sada kada su odrasli niko drugi nema da im pomogne, već je sve palo na njihova leđa.
Roditelji su dočekali da ni jedno od njihove troje djece ne može pomoći sebi, a kamoli njima.
Najmlađi sin Mersad završio je frizersku školu.
Prije sam šišao, sada mi ruke drhte. Opet bi volio, ali ne može. Počeo sam raditi malo, ali ne mogu više. To mi je najžalosnije – kaže kroz suze.
On kaže da bi najviše volio kada bi dobio neke štake kako bi se lakše mogao kretati. Trenutno koristi dvije različite, koje su već dotrajale.
Mijenjali su mnogo podstanarskih kuća, dok nisu uz pomoć donacije i kredita uspjeli napraviti svoju kuću.
Oni su se razboljeli 1999. i od tada se borimo. Najstariji je obolio od dijabetesa, a mlađem je otkrivena urođena srčana mana. Išao je po bolnicama. U 15. je i najmlađi dobio dijabetes. Sada se otkrila i multipleskleroza. Stalno smo po doktorima. Jedva hoda. Sve je gore i gore – priča Safija.
Šefkija priča da ipak sa sinovima ode negdje i radi na dnevnicu, kako bi bar malo zaradili.
I najstariji ima četiri bajpasa. Nekoliko puta operisan. Malo nešto ako uradi onda ne može spavati naveče, ima bolove. Išli smo na dnevnicu baš jučer, rezali drva i sada bolovi. Srednji sin je sada otišao vaditi krompir na dnevnicu sada – kaže Šefkija.
Šefkija ima minimalnu penziju, a Mersad ima 82 KM primanja jer je invalid. Od toga žive. Imaju i kravu. Nju su kupili od vitri. Pomognu im i dobri ljudi.
Nismo gladni, ali troškovi za liječenje su veliki. I Safija ima artritis povrh svega, a brinem se i o njima. Borimo se, posijemo hrane da imamo, krompira, boranije… – pričaju ovi ljudi za koje komšije imaju samo riječi hvale.
(Nermina Hasić/hayat.ba)
