Studentske obaveze nisu nimalo lake, zadaci su vrlo često teški, a spremanje ispita zahtjevno. Nekada se studentima događa da izgube kompas, zaglave se u nekoj materiji i iz nje ne mogu ni makac. Ne stižu, ne razumiju, ne ide im, ne mogu da se skoncentrišu. Šta raditi u tim situacijama?
Prvo, ne zadajte sebi preteške i preambiciozne ciljeve. Niko ne kaže da morate položiti sedam ispita u roku. Polako pristupite problemu, organizujte se i onda planski započnite spremanje ispita. Bolje je da napredujete sporije i da položite sedam ispita u dva roka, nego da budete preambiciozni, i da ne položite nijedan. Neophodno je da imate fokus i da ciljevi koje postavljate budu realni.
Također bi trebalo da se zapitate da li ste prestrogi prema sebi. Možda je vaš napredak sasvim solidan, ali pošto ne ispunjavate ono što ste vi zamislili, niste zadovoljni. Greška! Morate da budete zadovoljni sobom i svojim radom. Ovo naravno ne znači da ne treba da budete samokritični.
Trebalo bi i da se preispitate jeste li uložili dovoljno truda, da li ste bili skoncentrisani, jeste li dovoljno motivisani. Ukoliko zaključite da sve ovo nije uzrok vašeg prekida, onda pokušajte da promijenite strategiju.
Koristite se dodatnom literaturom da razjasnite ono što ne razumijete. Potražite pomoć profesora ili kolega. Možda ste se preforsirali. Ukoliko ste preumorni, potpuno je logično da u jednom trenutku dođe do prekida. U tom slučaju treba da napravite pauzu i radite nešto sasvim drugo.
Nemojte se samokažnjavati. Ponekad studenti, kada im učenje jednostavno ne ide, a misleći da nisu dovoljno postigli, ne izlaze, ne viđaju prijatelje. Na taj način sebe kažnjavaju jer smatraju da nisu zaslužili odmor. To je velika greška, a prije svega, krajnost. Niko ne može preko svojih mogućnosti. Raspoređujte svoje vrijeme i energiju razumno.
Zapitajte se na koji način ste izgubili vrijeme. Obratite pažnju na to kako vam je vrijeme proletjelo, a da niste postigli ono što ste planirali. Zastanite da preispitate svoje aktivnosti i pronađite sitnice koje su vam odvlačile pažnju. Veliki broj studenata je sklon gubljenju vremena uvijek na isti način, pa je od velike važnosti da postanete svjesni onih stvari zbog kojih ste izgubili vrijeme. Ipak, cilj preispitivanja vaših prethodnih postupaka ne treba da bude dobijanje griže savjesti, već bolje upravljanje sopstvenim vremenom.
Na kraju dana provedenog učeći, postavite sebi pitanje: „Da li mogu da naučim samo još jednu lekciju?”. Gotovo uvijek ćete imati dovoljno energije da uradite samo još jedan kratak zadatak, pročitate još jedan dio gradiva i napravite cjelinu u učenju. Iznenadićete se koliko zapravo možete biti produktivni ukoliko se samo još malo potrudite.
Sretno! 🙂
