Visočanin Eldin Galijatović je sasvim običan insan koji se na prvi pogled ni po čemu ne ističe.
“Prije par dana sam se pozitivno iznenadio i odlučio podijeliti priču od mladog Eldina kako bismo svi uzeli pouku i nastojali učiniti ovaj svijet boljim. Ovaj mjesec dijelimo besplatne iftare, a Eldin svaku noć uzme određen broj iftara i volonterski odnese starijim postačima kojima predstavlja poteškoću samostalno doći po iftar. Međutim to nije kraj priče. Nazvala me jedna gospođa i pitala me “Kad ćete meni poslat tog što poradi kuću kad donese iftar?” Ostao sam zatečen, ali mislio sam da se neko šali i pokušao promjenit temu. Ali gospođa je insistirala i ja sam rekao da ne znam o čemu se radi, da ja samo prosljeđujem besplatne iftare i to je to.” – pojasnio nam je Faris Ihtijarević.
“Kaže ona da ”Ihtijarević šalje nekog momka što donese iftar i usisa i poradi po kući…” potpuno besplatno. Tad sam se postidio i shvatio koliko površno poznajem ljude koje redovno viđam. Rekao sam joj da ne šalje Ihtijarević nego da je to jedan čestit momak koji to samovoljno radi.”
Kada je prekinuo poziv Faris je odmah nazvao Eldina, koji je jedva priznao da ne samo da odnese iftar nego i tim starim i iznemoglim postačima poradi po kući, u bašti i slično.
Kada smo čuli za ovu priču odlučili smo kontaktirati Eldina i pitati ga kako je sve počelo.
“To se desilo spontano, kad sam dijelio iftare izašla je starija žena da preuzme iftar i ja je priupitam kako je ona. I krene mi se žalit o nekim stvarima, a jedna o tih stvari je bilo kako je stara, da joj nema niko pomoć u kućnim poslovima. Ja je pitam da li joj ja mogu pomoći i to je bio sam početak. Žena se prvo zbunila, nakon nekoliko sekundi odgovori mi, pitala me ako bi joj mogao usisati dnevni boravak, jer nju bole leđa i teško joj se saginjat. Uđem, usisam joj dnevni boravak i po završetku poselamim se i krenem da izađem. Prije nego što sam izašao zovne me da stanem. Pogleda me, ja vam ne ne mogu opisati kakve su joj oči bile, sjajile su se od sreće, da mi čokoladu, zahvali se i poselami me.” – Priča nam Eldin pun emocija.
Eldin je prihvatio poziv na ovaj intervju jer je zadnja trećina ramazana i bilo bi mu drago da barem jednu osobu motiviše da za ovaj period uradi nešto dobro, kako kaže svako ima u svom naselju jednog ili više penzionera, možemo se zapitati kako tim ljudima možemo pomoći u nekom fizičkom poslu, ako već nismo financijski u mogućnost, ako ništa da malo stanemo sa njima i razgovaramo, nama to ništa ne znači, ali njima će sigurno značiti.
Svaka čast Eldinu na ovako lijepom i humanom gestu.
(Visoko.co.ba/Ajla Čaušević)
